Pripreme za polazak u školu!

Uveliko se već kupuju osnovne potrepštine za povratak u školske klupe, ali ne zaboravite da u pripreme za školu spada i kreativno uređenje dečijeg prostora, jer ako prostor motiviše lepše se uči🙂 Sa sajta maja piše srcem prenosimo vam par ideja za uređivanje čitalačkog kutka. Zasucite rukave jer ostalo je još samo malo vremena!

 

 

Preostale ideje pogledajte na majapišesrcem.wordpress.com  . Naše tople preporuke da zapratite i ovaj sajt.

Srdačan pozdrav,

Suncokreti.

 

Професори српског језика направили игрицу за учење правописа

Oни су годинама листали Правопис, а онда су схватили да са њим могу само да се сликају. Њихов допринос очувању српског језика и правописа изгледа потпуно другачије.

Vucilo-11

„Желели смо да направимо једну заразну апликацију која ће бити корисна и помоћи деци да науче правопис“

За израду ове игрице требало им је годину и по дана, али и много година искуства и рада са ученицима.

„Једноставно, када погледате наш школски програм, видећете да немамо довољно часова који нам омогућавају да са ученицима вежбамо правопис“, каже Милан Петровић, професор српског језика.

Од примера многих речи и израза које погрешно користимо направили су задатке које би играч у игрици требало успешно да реши како би освојио што више поена и добио титулу штребера, библиотекара или спаситеља правописа.

Употребу малог или великог слова, одвојено или спојено писање речи контролише Вучило – главни јунак игрице, који није професор у школи већ неко од кога можете да учите и ко ће временом да награди ваше знање.

Игрица је заиста заразна, а ми од срца препоручујемо клинцима, али и одраслима да, ако већ морају да се друже са својим мобилним телефонима, то чине тако што ће радити нешто корисно.

Игрица је још у бета верзији (није у потпуности завршена), па се не може преузети у Андроид продавници на телефону. Али је зато доступна на Вучиловом сајту. Отворите овај линк са телефона, преузмите игрицу и проверите своје знање: http://www.vucilo.rs/download/ 

Извор: Зелена учионица / Булевар Б92

Besplatni časovi srpskog i matematike u Gradskoj biblioteci.

Besplatni časovi srpskog i matematike u Gradskoj biblioteci

U Gradskoj biblioteci je u toku priprema osmaka za polaganje male mature. Časovi srpskog jezika održavaju se ponedeljkom, a časovi matematike umesto petkom, od sada će se održavati četvrtkom u istom terminu od 18.30 do 20 časova.

Nastava je počela krajem februara i trajaće do 15. juna. Časove srpskog drži dipl. filolog Dragana Rakić, a časove matematike dipl. inženjer Biljana Šašić.

– Interesovanje za pripremnu nastavu koju organizujemo u Biblioteci je veliko, čak veće nego prošlih godina. Trenutno imamo oko tridesetoro učenika koji redovno dolaze na časove srpskog i matematike, ali očekujemo da će ih biti i više kako se termin polaganja male mature bude približavao. Radimo zadatke iz zbirki za završni ispit i trenutno smo na polovini. Mala matura počinje 15. juna i do tada ćemo rešiti sve zadatke, a imaćemo sasvim dovoljno vremena da detaljnije obradimo i neke teže lekcije koje učenicima predstavljaju problem, rekla je Dragana Rakić, zaposlena u Gradskoj biblioteci.

Časovi su besplatni i namenjeni svim osmacima sa teritorije opštine Vršac. Svaki učenik koji želi može u bilo kom trenutku da se priključi pohađanju časova srpskog i matematike, dovoljno je da ponese sa sobom svesku, olovku i zbirku zadataka.

 

izvor: www.evrsac.rs

Нисмо му рекли, па није ни знао.

Као не искусна мајка мислила сам да то грозно изгледа, али заправо нисам знала што то значи. А то је значило да је Јоеy рођен с изобличеним ногама. Доктори су нас уверавали да ће уз лечење моћи нормал­но ходати, али да највероватније неће баш добро трчати.

Прве три године живота Јоеy је провео на операцијама, у гипсу, с ременчићима. Масирали смо му ноге, радили с њи­ма, вежбали и стварно, кад је имао седам или осам година, нико не би рекао, гледајући га како хода, да је икада имао неких проблема.

Када би дуго ходао, на пример у забавном парку или Зоолошком врту, жалио би се на умор и болове у ногама. Тада бисмо стали, одморили се уз сок или сладолед и причали о ономе што смо видели и што још морамо видети. Нисмо му рекли зашто га боле ноге и зашто су слабе. Нисмо му рекли да је то нормално с обзиром на деформацију с којом је рођен. Нисмо му рекли па није ни знао.

Деца у комшилуку јурила су около као што то већина деце ради за време игре. Јоеy би их гледао како се играју и онда би, наравно, скочио међу њих и такође се почео играти. Никада му нисмо рекли да вероватно никада неће моћи трчати добро као друга деца. Нисмо му рекли да је друкчији. Нисмо му рекли. Па није ни знао.

У седмом разреду одлучио је укључити се у крос тим. Сваки је дан тренирао с тимом. Чинило се да више ради и више трчи од других. Можда је осетио да способ­ности које су другима нешто сасвим природно, њему нису прирођене. Нисмо му рекли да ће највероватније, иако може трчати, увек остати на зачељу. Нисмо му рекли да се не би требао надати да ће постати члан »тима«. Тим чини седам најбољих тркача у школи. Иако цео тим трчи, само ће седморица најбољих бити у могућности освојити бодове за своју школу.

Нисмо му рекли да вероватно никада неће ући у »тим« па није ни знао.
Наставио је трчати десет километара дневно, сваки дан. Никада нећу заборавити кад је имао температуру. Није хтeо остати код куће јер је имао тренинг. Цеo сам дан била забринута за њега. Очекивала сам да ће ме назвати из школе и да ће ме молити да дођем по њега. Није наз­вао. Отишла сам на терене за крос после школе мислећи да ће прескочити вечерњи тренинг када ме угледа. Када сам дошла до школе, угледала сам га како потпуно сам трчи уз руб дугачке стазе омеђене дрвећем. Довезла сам се до њега и полако возила укорак с њим. Питала сам га како се осећа.
– Добро – одговорио је. Још је требао претрчати само 3 километра. Зној му се цедио низ лице, а поглед му је био стаклен због врућице. Ипак је гледао право пред себе и трчао даље. Никада му нисмо рекли да не може трчати с врућицом. Никада му нисмо рекли. Па није ни знао.

Две недење касније, само дан пре последње трке сезоне, објављена су имена чланова »тима«. Јоеy је био шести на листи. Постао је члан »тима«. Ишао је у седми разред. Свих осталих шест чланова тима ишло је у осми разред. Никад му нисмо рекли да највероватније неће ући у »тим«. Никада му нисмо рекли да он то не може учинити… па није ни знао.

Једноставно је то учинио.

izvor: doznajemo.com

Aprili-li-li! Evo kako da nasamarite mališane za prvoaprilski praznik

Prvi april se svuda u svetu obeležava kao Svetski dan šale, a kreativni roditelji mogu se našaliti i sa svojim mališanima.

Poređajte dečje igračke kako čekaju u redu za toalet. ovo je posebno interesantan predlog za najmlađe mališane.

 

Zdrava užina umesto čipsa je prava stvar! Ali vašoj deci verovatno neće biti najjasnije otkud šargarepa u kesici čipsa!

 

Ovo nije jaje na oko koje vaša deca očekuju za večeru, već običan jogurt sa breskvom.

 

Pored ovog možete se poslužiti različitim idejama kako biste sa svojom decom proslavili ovaj praznik kako dolikuje. Smeha ionako nikada nije dosta!

Izvor: zena.blic.rs

NAJVAŽNIJA LEKCIJA: PROFESORI LIČNIM PRIMEROM UČE DECU HUMANOSTI

Zaposleni u Politehničkoj školi u Kragujevcu su osnovali jedinstven fond u Srbiji: od plata odvajaju deo za najugroženije učenike.

Foto: N. Raus / RAS SrbijaFoto: N. Raus / RAS Srbija

Zaposleni u Politehničkoj školi u Kragujevcu su osnovali jedinstven fond u Srbiji: od plata odvajaju deo za najugroženije učenike. Oni pomažu đacima koji nemaju za užinu ili za prevoz do škole. Od zarada 70 zaposlenih, od profesora, pa do čistačica, koliko je ko hteo, od plata se automatski odbija 50 do 500 dinara.

Zahvaljujući njima, 25 učenika dobija pomoć. Imaju užinu i mesečnu autobusku kartu.

– Sve je počelo pre šest godina, kada smo došli na ideju da pomognemo deci. To su učenici iz siromašnih porodica. Naša škola je najveća u Šumadiji, imamo 1.470 đaka. Nismo mogli da dozvolimo da bilo koje dete trpi zbog besparice – kaže direktor Siniša Kojić.

– Posle osnivanja fonda, javili su se ljudi koji su nam pomogli… Društvo lekara Srbije nam je pomoglo, fabrika „Zastava oružje“. „Energetika“ je obezbedila prevoz za učenike koji nemaju novca – kaže školski psiholog Jelena Nešić i dodaje da su radnici škole angažovani u prikupljanju pomoći u odeći i obući za učenike.

– Pričamo i sa decom i sa roditeljima. Tako smo počeli da donosimo obuću, odeću i sve što imamo. Imamo mnogo đaka koji su iz udaljenih mesta. Ima dece koja žive u teškim uslovima, a da ih niko nije posetio ni pitao kako im je – priča Nešićeva.

Učenica trećeg razreda Ana Đ., jedna je od onih koja dobija pomoć u školi.

– Živim sa majkom koja je težak invalid. Slabo je pokretna, nigde ne radi. Imam i dve mlađe sestre koje idu u osnovnu školu. Nekada sam išla peške do Kragujevca, od svog sela udaljenog deset kilometara. Sada mi škola plaća prevoz i daje garderobu. Škola mi je druga porodica – kaže Ana koja je vrlodobar đak.

Kako kažu u školi, koja uz znanje neguje i humanost, ima đaka koji ne žele da prime pomoć.

– Deca su ponosna i zahvalna. Imamo učenike koji su siromašni, ali nisu hteli da prime pomoć. Zbog toga smo osnovali učeničku zadrugu. Tako smo im omogućili da kroz školske aktivnosti sami sebi pomognu – kaže Siniša Kojić.

 

izvor:  http://www.family.rs/